ŽUDNJA ZA ŽIVOTOM ( 3 )

Photo by Dan Hamill on Pexels.com

Draga Bookosava,

"- Čovek koji nikada nije nesrećan nema šta da slika. Sreća je tupava; ona je dobra samo za krave i trgovce. Umetnici uspevaju kada pate; ako ste gladni, obeshrabreni i bedni, budite za to zahvalni. Bog je dobar prema vama! 
- Siromaštvo uništava.
- Da, uništava slabog. Ali ne jakog! Ako siromaštvo može da vas uništi, onda ste slabić i treba da propadnete. Ako glad i patnja mogu da ubiju čoveka, onda on nije ni zaslužio da bude spasen. Jedini umetnici koji treba da žive na ovom svetu su oni ljudi koje ni Bog ni đavo ne mogu ubiti dok ne kažu sve što su hteli."

Irving Stoun "Žudnja za životom"
 

ŽUDNJA ZA ŽIVOTOM ( 1 )

Photo by Steve Johnson on Pexels.com

Draga Bookosava,

"- Čini mi se da bi, kad bi ti imao talenta, kad bi stvarno bio stvoren za slikara, ti crteži morali od prve dobro da ispadnu.
- Možda.
- Hteo sam da kažem - ne bi trebalo da crtaš sve po sto puta, a da ipak ne nacrtaš tačno. Kad bi bio obdaren po prirodi, uspeo bi u tome ne mučeći se toliko puta.
- Priroda se u početku uvek suprotstavlja umetniku, ali ako zaista ozbiljno shvatam svoj rad, neću dozvoliti da me omete to suprotstavljanje. Naprotiv, to će predstavljati razlog više da se borim do pobede.
- Ne verujem. Dobro nikada ne proizilazi iz zla, niti od rđavog rada može ispasti dobar rad.
- Možda ne u teologiji. Ali u umetnosti može. Ustvari, i mora.
- Nemaš pravo. Umetničko delo je ili dobro ili rđavo. A ako je rđavo, onda čovek uopšte nije umetnik. Trebalo je da on to sam zaključi u početku, a ne da straći toliko vreme i tolike napore.
- A ako život tog čoveka postane srećan zahvaljujući toj rđavoj umetnosti? Šta onda? Ne, na kraju se priroda i pravi umetnik uvek slože. Možda će biti potrebno mnogo godina i hrvanja pre nego što ona postane krotka i pokorna, ali na kraju će se rđav, vrlo rđav rad pretvoriti u dobar i opravdati sebe.
- A šta će biti ako i na kraju rad ostane rđav? Zamisli da nastaviš da crtaš godinama i godinama, a on ipak ostane rđav.
- Umetnik rizikuje!
- A da li je nagrada vredna rizika?
- Nagrada? Kakva nagrada?
- Novac koji čovek zaradi. I položaj u društvu.
- Mislio sam da raspravljamo o dobrim i rđavim umetničkim delima."

Irving Stoun "Žudnja za životom" 

FILOZOFIJA VINA

Photo by Snapwire on Pexels.com

Draga Bookosava,

"Može li se živeti bez vina? Može, ali sve to ni upola toliko ne vredi. Vino ne spada u sredstvo za održavanje opstanka i u njemu je veličanstveno upravo to što je suvišno, a važnije je nego sama stvar. Može li se živeti dobro bez savesti i bez čiste duše, bez mirne čestitosti i bez tihe čežnje? Može, ali onda sve to ne vredi ništa. Ne preostaje ništa drugo do li besomučni pokladi opustošenih strasti od sulude strke. Prihvaćena je borba za opstanak kao jedini propisani način života i ozbiljnost može da ima samo ono što ovamo spada, što je Ja i interes, prednost i korist. Vino je izvan borbe za opstanak, kao vera i umetnost i lepota."

Bela Hamvaš "Filozofija vina"

PETA GORA

Photo by M Venter on Pexels.com

Draga Bookosava,

"- A kad osta Jakov sam, tada se jedan čovek rvaše s njim do zore. Pa onda reče: pusti me, zora je. A Jakov mu reče: neću te pustiti dokle me ne blagosloviš. A čovek mu reče: kako ti je ime? A on odgovori: Jakov. Tada mu reče: otsele se nećeš zvati Jakov, nego Izrailj; jer si se junački borio i s Bogom i s ljudma, i odolio si. -
... Pre mnogo godina, patrijarh Jakov logorovao je u pustinji kad, u toku noći, neko uđe u njegov šator i započe s njim borbu koja je potrajala do izlaska sunca. Jakov je prihvatio izazov, iako je znao da mu je protivnik niko drugi nego Gospod. U svitanje još nije bio savladan, i borba je prestala tek kad je Bog pristao da ga blagoslovi.
Priča se prenosila s kolena na koleno, da je niko nikad ne bi zaboravio: ponekad je neophodno boriti se s Bogom. Svako ljudsko biće, u jednom trenutku, vidi kako mu neka nesreća prolazi kroz život; to može biti rušenje nekog grada, smrt deteta, optužba bez dokaza, bolest koja nas ostavlja zauvek ubogaljene. Tog trenutka, Bog izaziva čoveka da mu se suprotstavi i da odgovori na Njegovo pitanje: "Zašto si se tako grčevito uhvatio za jedan život koji je toliko kratak i ispunjen patnjom? Koji je smisao tvoje borbe?"
Tada se čovek, koji ne ume da odgovori na to pitanje, miri sa sudbinom. Neki drugi, pak, koji traga za smislom života, zaključuje da je Bog bio nepravedan, i počinje da izaziva svoju sudbinu. U tom trenutku, s neba se spušta drugi oganj - ne onaj koji ubija, već onaj što razara stare bedeme, i pruža svakom ljudskom biću njegove prave mogućnosti. Kukavice nikad ne dopuste da njihovo srce zapali ta vatra - jedino žele da se novo stanje što pre vrati na pređašnje, da bi mogli da nastave da žive i razmišljaju na onaj način na koji su navikli. Oni hrabri, međutim, spaljuju sve što je staro, i - čak i po cenu strašne unutrašnje patnje - napuštaju sve, uključujući i Boga, i nastavljaju napred.
"Hrabri su uvek tvrdoglavi."
Sa neba, Gospod se zadovoljno smeškao - jer je to bilo upravo ono što je On želeo - da svako drži u svojim rukama odgovornost za vlastiti život. Uostalom, dao je svojim sinovima najveći od svih darova: sposobnost da biraju i odlučuju o svojim postupcima. 
Jedino su muškarci i žene sa svetim plamenom u srcu imali hrabrosti da se suoče s Njim. I jedino su oni poznavali put povratka ka Njegovoj ljubavi, jer bi naposletku shvatili da nesreća nije bila kazna već izazov.
Pre mnogo, mnogo godina, Jakov nije pustio Boga da ode pre no što ga blagoslovi. Tada ga je Gospod upitao: "Kako se zoveš?" To je bilo ključno: imati ime. Kad je Jakov odgovorio, Bog ga je krstio u Izrailj. Svaki čovek ima ime koje su mu nadenuli pri rođenju, ali mora da nauči da svoj život naziva rečju koju je sam izabrao da bi tom životu dao neki smisao."

Paolo Koeljo "Peta gora"

STRAH OD LETENJA

Photo by Anna Shvets on Pexels.com

Draga Bookosava,

"Ja: I znaš da muškarac i žena nikada ne mogu potpuno posedovati jedno drugo.
Ja: Znam.
Ja: I znaš da bi mrzela muškarca koji bi te potpuno posedovao, koji bi te gušio...
Ja: Znam - ali ipak očajnički čeznem za takvim muškarcem.
Ja: A kad bi to imala, osećala bi se kao u klopci.
Ja: Znam.
Ja: Želiš ono što protivreči jedno drugom.
Ja: Znam.
Ja: Želiš slobodu, a u isti mah želiš bliskost.
Ja: Znam.
Ja: Vrlo je mali broj ljudi koji to ikada uspeju naći.
Ja: Znam.
Ja: Zašto misliš da bi ti morala biti srećna kad većina ljudi nije srećna?
Ja: Ne znam. Znam samo da će moj život postati ravan kao kancerozne grudi posle radikalnog hirurškog zahvata ako se prestanem nadati ljubavi, ako je prestanem očekivati, ako je prestanem tražiti. Čekanje na ljubav, to je moja hrana. Brižljivo negujem svoju nadu. To me održava u životu. 
Ja: A šta je sa oslobađanjem?
Ja: A šta s oslobađanjem?
Ja: Ti veruješ u nezavisnost?
Ja: Verujem.
Ja: Pa onda?
Ja: Sve mi se čini de bi se svega toga odrekla, prodala bih dušu, sve svoje principe, verovanja, sve - za jednog muškarca koji bi me zaista voleo...
Ja: Hipokrizijo!
Ja: Imaš pravo.
Ja: Pa zar ti uopšte ne smeta što si za sebe otkrila da si takav hipokrit?
Ja: Smeta mi.
Ja: Pa zašto se onda ne boriš protiv toga?
Ja: Borim se. Ovog trenutka se protiv toga borim. Ali - ne znam koja će strana pobediti. 
Ja: Ko ti je rekao da je lako živeti?
Ja: Niko.
Ja: Zašto se onda toliko bojiš samoće?
Ja: Vrtimo se u krugovima.
Ja: To je jedan od problema samoće."

Erika Jong "Strah od letenja"

Create your website with WordPress.com
Get started